" Aoj Vuče, junače od slova/ Na šta liči sad Jevropa ova ? / Rec` der Voždu nek s` i on sablazni / Zulum čine nekrst - adžuvani ....
Preporuke:
29
2
2
ponedeljak, 12 septembar 2016 23:13
žalosna istina
Poštovani g. Vučiniću, ne samo da se niko u javnosti nije oglasio i skandalizovao, nego vidite da čak i ovde komentatori prolaze pored toga kao pored "turskog groblja".
Preporuke:
49
1
3
ponedeljak, 12 septembar 2016 23:42
nedoumica
A ko je predsednik skupštinskog odbora za nauku i kulturu?
Preporuke:
39
1
4
utorak, 13 septembar 2016 00:47
Zli Sokolch
Hvala na chlanku.Po menu kultura je dostojanstvo.Da li namerno a mislim da jeste radi se na time da ovaj ojadjeni narod se sto vise sroza.Samo jedan primjer.U Kanadi se ustolichava Novi Vladika,proslava se odrzava u sali chiji je vlasnik hrvat a tu se slavilo I objelezavanje 10April, 75 godina od NDH
Preporuke:
46
0
5
utorak, 13 septembar 2016 08:20
sizif
Beogradska kulturna elita nema nikakve veze sa srpskim narodom.
Gran pri „Mira Trailović” na preksinoć završenom 48. Bitefu pripao je hrvatskom reditelju Oliveru Frljiću za predstavu „Aleksandra Zec” rađenu u produkciji HKD iz Rijeke i „Međunarodnog festivala malih scena” iz Rijeke. Specijalnu festivalsku nagradu osvojila je predstava „A, gde je revolucija stoko?” reditelja Boruta Šeparovića u produkciji „Montažstroja” iz Zagreba.
...
Ove godine Bitef nas je u svom duhu iznenadio još jednom neobičnošću. Naime, Oliver Frljić i Borut Šeparović ista priznanja dobili su i na prošlogodišnjem, 47. Bitefu. Frljić je osvojio Gran pri „Mira Trailović” za predstavu „Zoran Đinđić”, a Šeparović Specijalnu nagradu za ostvarenje „55+” .
...
Ove odluke propraćene su na proglašenju nagrada burnim ovacijama!
Jel da se finansira kultura Jasenovca, Avnoja i Karađorđeva?
Preporuke:
34
1
6
utorak, 13 septembar 2016 09:05
Alan Ford
Ovu ulaznu sentencu, navodno Čerčilovu, autorizovali su Atinjani jos u vreme ratova sa Spartom. Čerčil nije bio obrazovan čovek ali vešt manipulator jeste. Ovo naravno ne umanjuje lepu nameru teksta.
Preporuke:
38
0
7
utorak, 13 septembar 2016 10:19
Seljak Bezemljaš1
Biti i opstati na ivici finansijske provalije,to je osnovni motiv koji se provlači u svemu kroz više od dva veka naše kako kažu moderne državnosti.(uzrok leži u trci da se nadoknade vekovi u kome nam je vreme stajalo)
umetnIstorijaosti,istorija kulture uopšte, je istorija prosjačenja.Ne ide bez Mecene (a).Uvek i na sve četiri strane sveta pisma onih koji se kulturom bbave prepuna su kuknjave za parama.
Druge godine po izlaženju (1824.)Serbski letopis
( Letopis matice srpske) našao se u finansijskoj provaliji.Vađenje (štampanje)je vodilo osnivanju Matice srpske. Od sedam osnivača Matice srpske pet su bili trgovci.Oni se predstavljaju kao "rodoljubivi revnitelji književstva" a iza toga stoji da su građanska klasa sa jakom nacionalnom svešću i da tu svest knjigama hoće da šire. Stoji i važan trgovački duh."Knjige na svet da se izdaju i raspostranjaju" i da se dele i siromašnima ali "ne na štetu kasi".Što bi sada rekli održivi razvoj.
Preporuke:
10
0
8
utorak, 13 septembar 2016 11:03
Seljak Bezemljaš2
Najznačajnija srpska kulturna ustanova osnovana je (1826.)sa skoro beznačajnom sumom.
Osnivači su uložili po skromnih 100 forinti.(srebrenih 40).Ali su se odmah rastrčali tražeći prenumerante (pretplatnike)za Letopis.
I nove članove. U trećem krugu upisao se knez Miloš sa 200 forinti i ostao doživotni član Matice srpske.
Nije mu (mnogo) smetalo što se učlanio i Aleksandar Karađorđević koji ga je 1839. smenio na vlasti. Kada se učlanio Njegoš, sve tri srpske dinastije našle su se u Matici srpskoj.
Kada joj Sava Tekelija (doživotni redsednik )i grof Nako i mnogi drugi ostavljaju imovinu Matica postaje bogata. Dunđerski po smrti ostavlja znatno imanje (1943)ali će 1945 Matici srpskoj svu imovinu oduzetiu "ime naroda".
Preporuke:
25
1
9
utorak, 13 septembar 2016 11:31
Uvek može da se nešto uradi
Časopis se mora očuvati. Ali, njegovo izdavanje se može pojeftiniti objavljivanjem samo u elektronskom izdanju. Tako trošak štampanja i slanja otpada.
Drugo je pitanje to što su se mnoge srpske kulturne ustanove pretvorile u prazne ljušture, u sredstvo namicanja nadoknada i honorara.
Kada su Matica, Vukova zadužbina, Akademija, Institut za srpski jezik učinili nešto značajno dobro za srpski jezik koji još stenje pod komunističkom jezičlom politikom? Kada je išta dobro odjeknulo od njih u poslednjih 20 godina, što je doprlo do građanstva?
Preporuke:
17
1
10
utorak, 13 septembar 2016 17:10
Simo
Jedan je član SRS a drugi član SNS-a. Ilustracija je baš dobra.
Preporuke:
12
3
11
utorak, 13 septembar 2016 18:29
Istoricar
Ako se vec spominje "prototip srpskog fundamentaliste" onda treba biti precizniji i objasniti sta to znaci. Prototip muslimanskog fundamentaliste je priznanje i postojanje samo jedne knjige. Ta knjiga im daje obrasce kako treba da se ponasaju i sta treba da rade sa nevernicima. E sad, bez obzira sto neke civilizacije imaju na milione knjiga, razvijene tehnologije i sve moguce civilizacijske tekovine, to im nista ne pomaze. Onaj ko se suprostavi muslimanskim fundamentalistima automatski je napadnut. Primer je i RS koja hoce samo neki datum za praznik. Muslimanski fundamentalistima su vrata sirom sveta otvorena i narocito u zapadnim zemljama. Tamo cak imaju pravo da ubijaju ljude, da se ponasaju i oblace kako hoce, da uzivaju u socijalnim privilegijama itd. Na kraju, oni se razmnozavaju i za njih ne vaze pravila i zakoni drzava gde zive. Dok svi izumiru oni se razmnozavaju. Vidite i sami koja je moc samo jedne knjige. Za zapad nisu oni nikakav problem vec slovenski narodi i Rusi.
Preporuke:
16
2
12
utorak, 13 septembar 2016 19:11
Branislav G. Romčević
Verovatnije je da je autor karikature imao na umu naše, nekakve "savamalske fundamentaliste", fantomce (prerušene a znane!), a šajkače su tu da to i bude jasno. Baš takvi fantomci i kolju našu kulturu već dekadama. Znači - dobra ilustracija!
Preporuke:
20
1
13
utorak, 13 septembar 2016 19:45
hmm
Niko nama nije kriv što nemamo kulturu. Za sve i možemo da krivimo i osuđujemo druge, ali za nekulturu teško. Koliko držimo do svog dostojanstva, toliko nas i drugi cene. Šta to beše kulturna politika?!
Preporuke:
12
2
14
utorak, 13 septembar 2016 20:18
@hmm
Ja mislim da nije pristojno da neko ko piše latinicom tako govori o srpskoj kulturi.
Preporuke:
8
7
15
utorak, 13 septembar 2016 21:00
između pesimizma i optimizma
Podjednako su mi daleki i mrski i oni za koje je kultura samo ćirilica, od oni za koje je kultura bilo šta, samo ne ćirilice.
Preporuke:
12
10
16
sreda, 14 septembar 2016 22:25
Seljak Bezemljaš3
Izvinjavam se zbog pravopisnih grešaka.Nije opravdanje ali pišem na brzinu a tekst ne stignem da pogledam.Uz to kucam jednim prstom.
Umetnost i kultura su uvek i svagde prosjačili.
Otmeno ali prosjačili.
Ponovo imamo velike zemljoposednike a i one koji kobojagi oponašaju Miloša Obrenovića.
Neka plate pa taman im portrete stavljali među galeriju portreta darodavaca Matice.
I Matici srpskoj da se vrati oduzeta imovina.
Preporuke:
9
0
17
sreda, 14 septembar 2016 22:26
Seljak Bezemljaš3
Izvinjavam se zbog pravopisnih grešaka.Nije opravdanje ali pišem na brzinu a tekst ne stignem da pogledam.Uz to kucam jednim prstom.
Umetnost i kultura su uvek i svagde prosjačili.
Otmeno ali prosjačili.
Ponovo imamo velike zemljoposednike a i one koji kobojagi oponašaju Miloša Obrenovića.
Neka plate pa taman im portrete stavljali među galeriju portreta darodavaca Matice.
I Matici srpskoj da se vrati oduzeta imovina.
Preporuke:
2
0
18
ponedeljak, 19 septembar 2016 14:34
Smrad od glave
Predsednik vlade je na čelo resora postavio stečajnog upravnika. A komotno je mogao i upravnika groblja. Muk bi bio isti. Nismo mi ni babe, već kuvane žabe.
Preporuke:
3
0
19
ponedeljak, 19 septembar 2016 20:35
cisto onako
Pretpostavljam da je autor karikature mislio na ljude koji pisu srBski umesto srpski, jer su to navodno nekakvi srpski fundamentalisti.
Licno, iako ne pisem tako, mislim da bi ulogu VSK trebalo dobro preispitati. Cinjenica je da nas je svojom (da li je bila bas njegova ili Kopitareva? ) reformom prilicno udaljio od ruskog jezika, ili je npr. kao standard uzeo govor iz svog kraja, a juzna narecja skroz izbacio, pa smo dobili nekakve Makedonce kasnije. A o steti koju je becki knjizevni dogovor proizveo je suvisno govoriti.
.jpg)
...
Ove godine Bitef nas je u svom duhu iznenadio još jednom neobičnošću. Naime, Oliver Frljić i Borut Šeparović ista priznanja dobili su i na prošlogodišnjem, 47. Bitefu. Frljić je osvojio Gran pri „Mira Trailović” za predstavu „Zoran Đinđić”, a Šeparović Specijalnu nagradu za ostvarenje „55+” .
...
Ove odluke propraćene su na proglašenju nagrada burnim ovacijama!
Politika, 01.10.2014
http://bit.ly/1Ylm70r
Jel da se finansira kultura Jasenovca, Avnoja i Karađorđeva?
umetnIstorijaosti,istorija kulture uopšte, je istorija prosjačenja.Ne ide bez Mecene (a).Uvek i na sve četiri strane sveta pisma onih koji se kulturom bbave prepuna su kuknjave za parama.
Druge godine po izlaženju (1824.)Serbski letopis
( Letopis matice srpske) našao se u finansijskoj provaliji.Vađenje (štampanje)je vodilo osnivanju Matice srpske. Od sedam osnivača Matice srpske pet su bili trgovci.Oni se predstavljaju kao "rodoljubivi revnitelji književstva" a iza toga stoji da su građanska klasa sa jakom nacionalnom svešću i da tu svest knjigama hoće da šire. Stoji i važan trgovački duh."Knjige na svet da se izdaju i raspostranjaju" i da se dele i siromašnima ali "ne na štetu kasi".Što bi sada rekli održivi razvoj.
Osnivači su uložili po skromnih 100 forinti.(srebrenih 40).Ali su se odmah rastrčali tražeći prenumerante (pretplatnike)za Letopis.
I nove članove. U trećem krugu upisao se knez Miloš sa 200 forinti i ostao doživotni član Matice srpske.
Nije mu (mnogo) smetalo što se učlanio i Aleksandar Karađorđević koji ga je 1839. smenio na vlasti. Kada se učlanio Njegoš, sve tri srpske dinastije našle su se u Matici srpskoj.
Kada joj Sava Tekelija (doživotni redsednik )i grof Nako i mnogi drugi ostavljaju imovinu Matica postaje bogata. Dunđerski po smrti ostavlja znatno imanje (1943)ali će 1945 Matici srpskoj svu imovinu oduzetiu "ime naroda".
Drugo je pitanje to što su se mnoge srpske kulturne ustanove pretvorile u prazne ljušture, u sredstvo namicanja nadoknada i honorara.
Kada su Matica, Vukova zadužbina, Akademija, Institut za srpski jezik učinili nešto značajno dobro za srpski jezik koji još stenje pod komunističkom jezičlom politikom? Kada je išta dobro odjeknulo od njih u poslednjih 20 godina, što je doprlo do građanstva?
Umetnost i kultura su uvek i svagde prosjačili.
Otmeno ali prosjačili.
Ponovo imamo velike zemljoposednike a i one koji kobojagi oponašaju Miloša Obrenovića.
Neka plate pa taman im portrete stavljali među galeriju portreta darodavaca Matice.
I Matici srpskoj da se vrati oduzeta imovina.
Umetnost i kultura su uvek i svagde prosjačili.
Otmeno ali prosjačili.
Ponovo imamo velike zemljoposednike a i one koji kobojagi oponašaju Miloša Obrenovića.
Neka plate pa taman im portrete stavljali među galeriju portreta darodavaca Matice.
I Matici srpskoj da se vrati oduzeta imovina.
Licno, iako ne pisem tako, mislim da bi ulogu VSK trebalo dobro preispitati. Cinjenica je da nas je svojom (da li je bila bas njegova ili Kopitareva? ) reformom prilicno udaljio od ruskog jezika, ili je npr. kao standard uzeo govor iz svog kraja, a juzna narecja skroz izbacio, pa smo dobili nekakve Makedonce kasnije. A o steti koju je becki knjizevni dogovor proizveo je suvisno govoriti.